Merkelova otvoreno forsira Vučića

Od septembra 2010. godine dogovorom Tadić-Jeremić-SAD pregovori su predati u nadležnost Evropske unije. Vlada od 2012 je nastavila istim putem.Spremnost Ruske federacije da Srbiji pomognu oko rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije nikada nije dovođena u pitanje. Ruski zvaničnici su više puta naglašavali da prijateljstvo i zajednički interesi dva naroda podrazumevaju i veliku podršku Srbiji na diplomatskom planu.„Briselski“ pregovori koje srpske vlasti vode sa prištinskim privremenim institucijama su dospeli u ćorsokak. Mrvice koje Srbiji ponuđene kroz „Zajednicu srpskih opština“ su posledica izmeštanja pregovaračkog procesa iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju.Ovo je zapravo bio američki strateški manevar, budući da u Savetu bezbednosti UN imaju Rusku federaciju i Kinu, koje su više puta potvrdile da teritorijalni integritet država članica UN ne sme biti prekršen.

To znači da je Amerikancima bilo važno da se pregovori sa separatističkom strukturom iz Prištine odvijaju bez prisustva Rusa, čime bi pritisci na Srbiju bili snažniji i delotvorniji.Visoki ruski zvaničnik nam je potvrdio ovakav razvoj situacije uz napomenu: „Srpska vlada je u septembru 2010 godine predložila da Generalna skupština UN donese rezoluciju o kojoj će decidno biti navedeno da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja.Nakon toga je usledio pritisak Zapada, pa je srpska diplomatija na čelu sa tadašnjim ministrom Jeremićem popustila i izbacila taj deo iz predloga rezolucije.“

Naš sagovornik nastavlja i podseća da u prvom predlogu rezolucije nije ni bilo pomena o EU kao posredniku u pregovorima, i konstatuje „tim prvim predlogom su strane u pregovorima pozvane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu, kao i da se Generalnoj skupštini predlože dalje aktivnosti oko rešenja o problema.“Tada stupa na scenu poznato američko „ubeđivanje“, pa je srpska Vlada podlegla pritisku i zajedno sa 27 država članica EU (Hrvatska tada još nije bila član EU) podnosi Generalnoj skupštini drastično izmenjeni tekst rezolucije, u kome faktički srpska vlada i Zapad pozivaju EU da budu posrednici u dijalogu.

Ruski predstavnik na Generalnoj skupštini Ujedinnjenih nacija (Aleksandar Pankin) prilikom glasanja i izjašnjavanja o toj „novoj“ rezoluciji nije želeo da „dosipa so na ranu“ srpskim diplomatama, i konstatovao da postoji konsenzus Srbije i EU oko pitanja pregovora, ali je zato vrlo jasno stavio do znanja da uloga Saveta bezbednosti u tom procesu ne sme biti dovedena u pitanje.Gospodin Pankin je tada, na Šezdeset četvrtom zasedanju (120. plenarna sednica Generalne skupštine UN), 9. septembra 2010, izjavio sledeće:„Principejalni stav Rusije po pitanju Kosova ostaje nepromenjen. Mi čvrsto verujemo da Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 (1999) ostaje potpuno na snazi i dalje obavezujuća za sve kao međunarodno-pravni osnov za rešavanje kosovskog pitanja. Savet bezbednosti i dalje ima vodeću ulogu u Kosovskim pregovorima.